21.4.14

"Američki bogovi" Nil Gejmen



Mogu da poverujem u stvari koje su istinite i da poverujem u stvari koje nisu istinite i mogu da verujem u stvari za koje niko ne zna da li su istinite ili ne. Mogu da verujem u Deda Mraza i uskršnjeg zeku i Merilin Monro i Bitlse i Elvisa i Mister Eda. Slušaj – verujem da se ljudi mogu usavršavati, da je znanje beskrajno, da svetom vladaju tajni bankarski karteli i da ga redovno posećuju vanzemaljci, oni dobri koji liče na izborane lemure i oni zli koji sakate stoku i hoće našu vodu i naše žene. Verujem da je budućnost očajna i verujem da je budućnost kul i verujem da će se jednog dana žena beli bizon vratiti i svima će sve po spisku. Verujem da su svi muškarci samo veliki dečaci sa dubokim problemima u komunikaciji i da se opadanje stope dobrog seksa u Americi poklapa sa opadanjem broja drajv-in bioskopa od države do države. Verujem da su svi političari beskrupulozni lupeži, a i dalje verujem da su oni bolji od alternative. Verujem da će Kalifornija da potone u more kada udari veliki zemljotres, dok će se Florida rastopiti u ludilu i aligatorima i toksičnom otpadu. Verujem da antibakterijski sapun uništava naš imunitet na prljavštinu i bolesti tako da će nas jednog dana sve zbrisati obična prehlada, kao Marsovce u Ratu svetova. Verujem da su najveći pesnici prošlog veka bili Edit Sitvel i Don Markiz, da je žad zapravo osušena zmajeva sperma, i da sam pre par hiljada godina u prethodnom životu bila jednoruki sibirski šaman. Verujem da budućnost čovečanstva leži u zvezdama. Verujem da su slatkiši zaista imali bolji ukus kada sam bila mala, da je u aerodinamičnom smislu nemoguće da bumbar leti, da je svetlost i talas i čestica, da negde postoji mačka u kutiji koja je i mrtva i živa u isto vreme (iako, ako uskoro ne budu otvorili kutiju da bi je nahranili, biće samo mrtva na dva različita načina), i da postoje zvezde u svemiru koje su milijardama godina starije od samog svemira. Verujem u ličnog boga koji pazi na mene i brine i nadgleda sve što radim. Verujem u neličnu boginju koja je pokrenula univerzum, i otišla da se druži sa drugaricama i čak ni ne zna da sam ja živa. Verujem u prazan i bezbožni univerzum neobaveznog haosa, pozadinske buke, i proste lude sreće. Verujem da svako ko kaže da je seks precenjen jednostavno isti nije upražnjavao kako treba. Verujem da je svako ko tvrdi da zna o čemu se sve radi kadar da laže i o malim stvarima. Verujem u potpuno poštenje i prihvatljive društvene laži. Verujem u ženino pravo da izabere hoće li da rodi, u bebino pravo da živi, i da, iako je svaki ljudski život svetinja, ne postoji ništa loše u vezi sa smrtnom kaznom ako možeš u potpunosti da veruješ pravnom sistemu, i da niko osim morona ne bi ikada poverovao pravnom sistemu. Verujem da je život igra, da je život okrutna šala, i da je život ono što ti se dešava dok živiš i da bi onda mogao makar da se opustiš i uživaš.”

Read more...

13.2.14

Mirjana Bobić Mojsilović "Majke mi bajka"



"Priznajem: uhvatila sam sebe kako sam vrlo brzo počela da se ponašam kao sve žene slavnih pisaca. Polagala sam prava na Djordja. Da, on je moj, moj i samo moj! Tako sam to osećala. Sve što je on, uključujući njegovo lice, telo, njegovo srce, njegov roman i njegovu rastuću slavu, sve to je bilo u vezi sa mnom i bilo je moje. Moje! Moje! Htela sam da to nekako svima bude jasno čim nas vide zajedno. Zajedno smo u tome svemu, od početka, ja i moj dragi, jedini, voljeni. Htela sam da budem neka vrsta ultimativne rampe, pametni selektor njegovog života, da budem neko ko se pita o svemu, htela sam da budem deo tog uspeha, komad priče, htela sam svoju važnu, tako reći profesorsku ulogu u njegovoj novoj biografiji. Htela sam da svi znaju da sam muza. Da sam ja muza."

Read more...

23.1.14

Haruki Murakami "1Q84"


"Upaljena svetla na nekoliko prozora zgrade uz ulicu ukazuju da na tom svetu obitava još ljudi osim njih dvoje. Njima dvoma je to veoma čudno. Ne, logično razmišljajući, deluje im čak kao nešto netačno. Ta činjenica da na svetu osim njih postoji još ljudi koji žive svoje živote."

Read more...

7.1.14

Haruki Murakami "1Q84"


art credits: source
"U trenucima kada mehanički izgovara reči molitve, dok su joj prsti na rukama sklopljeni, ona izvan okvira svoje svesti veruje u boga. To je osećaj koji je prodro do srži njenih kostiju, nešto što logika i osećanja ne mogu odagnati iz njih. Nešto što ni mržnja ni gnev ne mogu izbrisati.
Samo, to nije njihov bog. To je moj bog. To je nešto što sam stekla žrtvujući sopstveni život, tek pošto mi je meso iskomadano, koža odrana, krv isisana, nokti iščupani, a moje vreme, nade i uspomene oteti od mene. To nije bog koji ima lik i oblik. Ne nosi belu odoru, niti ima dugu bradu. Taj bog ne poseduje ni dogmu, ni sveto pismo, ni norme. Ako nema nagrade, nema ni kazne. Ništa ne dobijaš, i ništa ne gubiš. Ako nema raja u koji ćeš se uzdići, nema ni pakla u koji ćeš sići. I kada je vruće, i kada je hladno, bog je jednostavno tu."

Read more...

7.12.13

Haruki Murakami "1Q84"

art credits: source
"Bili ste kidnapovani?" reče Tengo. "Da, i te kako sam bio kidnapovan. Nekad davno bio je onaj film Kolekcionar - e pa, isto tako. Ja verujem da većina ljudi na ovom svetu i ne pomisli da bi jednog dana mogli da budu oteti. To im ne pada ni na kraj pameti. Je l' tako? Ali, kad te kidnapuju, stvarno su te kidnapovali. To je, kako da kažem, nešto što je praćeno jednim potpuno nadrealnim osećajem. Kažeš sebi: "Mene je neko stvarno kidnapovao." Možeš li da veruješ?"

"Da bi se čovek domogao onoga što je važno, mora da plati odredjenu cenu. To ti je pravilo na ovom svetu."

Read more...

Slobodan Tišma "Bernardijeva soba"


art credits: Daekazu

"Iako me je fudbal interesovao, ja se nisam mnogo upuštao u diskusije, uglavnom sam ćutao i slušao koliko sam imao strpljenja, dok najzad nije sve to počelo da me nervira. O politici da ne govorim. Nisam mogao da shvatim da nešto može toliko da okupira ljudsku pažnju, da bude toliko važno u nečijem životu. Ipak, s vremenom, nešto treće je sve više postajalo predmet razgovora, bio je to asteroid, zapravo teorija katastrofe, pretnja od udara asteroida u Zemlju. Eto, na našu sreću ili nesreću, postojao je taj svemir koji je bio surova uteha za sve ljudske gluposti. Pretnju od atomske bombe, zapravo, strepnju od atomske bombe, te tehnološke starudije, koja je presduno obeležila moje detinjstvo, zamenila je pretnja, tj. strepnja od asteroida. Možda je to bila najava kraja rata na Zemlji i početak ujedinjenja zemaljskih neprijatelja protiv zajedničkog neprijatelja iz svemira. Uostalom, taj asteroid je mogao biti i neka stravična bomba, poslata sa neke nama nepoznate planete, bomba koja bi definitivno uništila ljudsku rasu i ovaj rajski vrt u kome smo živeli. Možda nam je tako sam Bog pretio zbog svih opačina koje su činjene i koje se i dalje čine u stalnom ratu izmedju ljudi."

Read more...

5.12.13

Haruki Murakami "1Q84"

art credits: Lerms

"Ponovo su bili desetogodišnji dečak i desetogodišnja devojčica. Jedan usamljeni dečak i jedna usamljena devojčica. Bez moći i bez znanja o tome šta treba jedno drugom da daju, šta treba jedno od drugog da traže. Dvoje koje nikad niko nije voleo, niti su oni ikad zaista voleli ikoga."

Read more...

4.12.13

Haruki Murakami "1Q84"

art credits: Katie Lawter

"Bilo mi je veoma dugo."

Read more...

1.12.13

Haruki Murakami "1Q84"

 art credits: source
"Do ovog trenutka oko mene su se razvijale razne stvari čiju uzajmanu povezanost ne znam. Nisam čestito uspela ni da ustanovim njihove uzroke, ni smer u kome se kreću. Ja sam u sve to posledično bila upletena. Ali sad je dosta. Od sada nadalje će biti drugačije od ovoga do sada. Više neću da budem marioneta ničije samovolje. Od sada nadalje, postupaću sledeći samo jedno pravilo koje za mene postoji, odnosno samo svoju volju. Ma šta u tome bilo dobro, a ma šta bilo loše, od sada nadalje ja sam uzrok, i ja sam pravac."

Read more...

29.11.13

Haruki Murakami "1Q84"

 art credits: source
"A zapravo možda i ne treba da se sretnu. Gledajući u tavanicu Tengo se zapita: zar nije možda bilo bolje da je do kraja svako od njih ostao da ide svojim putem, čuvajući maštariju o ponovnom susretu u svojim grudima? Na taj način mogli su doveka da žive sa nadom u sebi. Ta nada je slabašan, ali važan žar koji im greje srž tela. Plamičak koji nežno obujmiš dlanom i zaštitiš ga od vetra. Jer, ako u njega dune vihor stvarnosti, lako se može ugasiti."

Read more...

  © Blogger templates The Professional Template by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP